IICA-IASE promoviše angažman zajednice

Važan je dugoročan poslovni uspeh, kao i vaši zaposleni, zajednice i planeta.


Zaštita okoline


Društvo


Upravljanje

Zaštita okoline

Današnji svet suočava se sa neviđenim, međusobno povezanim ekološkim izazovima u oblasti klimatskih promena, vode, energije, bioraznolikosti i poljoprivrede. Budući da se poslovanje oslanja na prirodne resurse i direktno i putem lanaca snabdevanja, potrebni su nam novi korporativni napori za rešavanje odgovornosti za zaštitu okoline, vrednovanje prirodnog kapitala i bolje razumevanje povezanosti resursa.

Važno je spomenuti sve veću povezanost različitih ekoloških problema – klime, hrane, vode – kao i njihove veze sa društvenim i razvojnim prioritetima. Sva preduzeća moraju pomoći u postizanju ciljeva održivog razvoja, uključujući i Akcioni plan Pariskog sporazuma o klimatskim promenama koji proizlazi iz COP21.

Kompanije se moraju potruditi da svojim razvojem naprave odmak od tradicionalnog pristupa koji se uglavnom zasniva na usklađenosti sa propisima i procenom rizika u užem smislu. Kompanija je dužna da se aktivno bavi rizicima po okolinu i prilikama za njenu zaštitu, i da ulaže znatne napore u poslovanju u oblasti klime, vode i hrane.

Društvo

Društvena održivost odnosi se na identifikaciju i upravljanje pozitivnim i negativnim poslovnim uticajima na ljude. Kvalitet odnosa kompanije i njenog angažmana sa deoničarima od presudne je važnosti. Kompanije neposredno ili posredno utiču na ono što se događa zaposlenima, radnicima u vrednosnom lancu, kupcima i lokalnim zajednicama, zbog čega je važno proaktivno upravljati efektima.

Društvena dozvola za rad preduzeća u velikoj meri zavisi od njihovih napora uloženih u društvenu održivost. Nedostatak društvenog razvoja, uključujući siromaštvo, nejednakost i nedovoljnu vladavinu prava, dodatno može ometati poslovanje i rast. Istovremeno, aktivnosti usmerene na postizanje društvene održivosti mogu da otvore nova tržišta, pomognu u zadržavanju i privlačenju poslovnih partnera, ili da budu izvor inovacija za nove linije proizvoda ili usluga.

Unutrašnji moral i uključenost zaposlenih mogu da rastu, pri čemu se povećava produktivnost i unapređuje upravljanje rizikom, a ublažava konflikt između kompanije i zajednice. Prvih šest načela Globalnog sporazuma UN-a usredsređena su na tu društvenu dimenziju korporativne održivosti, koja je utemeljena u ljudskim pravima. Društvena održivost takođe obuhvata i ljudska prava određenih grupa: rad, osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost, decu, autohtone narode, osobe sa invaliditetom, kao i pristup usmeren na ljude u slučajevima uticaja kompanija na siromaštvo. Osim što obuhvata grupe nosilaca prava, društvena održivost obuhvata i pitanja koja utiču na njih, na primer obrazovanje i zdravstvo.

Upravljanje

Upravljanje uključuje sisteme i procese koji obezbeđuju ukupnu efektivnost nekog subjekta – bilo da je reč o preduzeću, vladi ili multilateralnoj instituciji. Promocija dobrog upravljanja je višedimenzionalni izazov koji zahteva međusobno podržavajuće napore. Na primer, suzbijanje korupcije je od ključnog značaja za vladavinu prava i izgradnju mira jer korupcija negativno utiče na državne kapacitete, društvenu uključenost i upravljanje prirodnim resursima.

Mir omogućava održivi razvoj i predstavlja preduslov za uspostavljanje vladavine prava i napore za smanjenje korupcije. Najzad, vladavina prava je neophodna za efektivno rešavanje pokretača nasilnih sukoba, nezakonitih finansijskih tokova i nekažnjavanja, kao i za pružanje pravnog okvira koji obezbeđuje nepristrasnost i predvidljivost.

Na mikronivou, kompanije mogu unaprediti dobro upravljanje integrišući korporativna načela održivosti u sopstveno poslovanje i odnose, čime se omogućavaju veća transparentnost, odgovornost i uključivost. Na makronivou, kompanije mogu da pridonesu razvoju i implementaciji međunarodnih normi i standarda, na primer kao deo svoje posvećenosti  Globalnom sporazumu UN-a.

Ciljevi održivog razvoja objašnjeni za poslovanje

U septembru 2015. godine sve 193 države članice Ujedinjenih nacija usvojile su plan za postizanje bolje budućnosti za sve, time odredivši put za sledećih 15 godina prema okončanju krajnjeg siromaštva, borbi protiv nejednakosti i nepravde i zaštiti naše planete. U središtu „Agende 2030” nalazi se 17 ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDG) koji jasno definišu svet koji želimo – važeći za sve nacije i ne zapostavljajući nikoga.

Novi globalni ciljevi rezultat su procesa koji je sveobuhvatniji nego ikada, a vlade od samog početka tog procesa uključuju preduzeća, civilno društvo i građane. Svi se slažemo kojim bi smerom svet trebalo da se kreće. Ispunjavanje ovih ambicija podrazumevaće besprimeran napor svih sektora u društvu – a preduzeća u tom procesu moraju igrati veoma važnu ulogu.

CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA

Svi imaju koristi od boljeg sveta

Dana 1. januara 2016. službeno je na snagu stupilo 17 ciljeva održivog razvoja iz Programa o održivom razvoju do 2030, koji su svetski čelnici usvojili u septembru 2015. na istorijskom sastanku na vrhu UN-a. Tokom sledećih petnaest godina, sa tim novim ciljevima koji će važiti za sve, države će uložiti napore radi okončanja svih oblika siromaštva, za borbu protiv nejednakosti i protiv klimatskih promena, istovremeno obezbeđujući da niko ne bude zapostavljen.

Današnju poslovnu klimu karakteriše besprimerna, ubrzavajuća i složena kombinacija rizika i prilika. Celo tržište u kratkom roku mogu poremetiti nebrojeni faktori, bilo da se radi o novoj tehnologiji, bilo o iznenadnom manjku prirodnih resursa. Nova tržišta brzo se razvijaju usled megatrendova kao što su rast stanovništva, nedostatak resursa ili svetski zdravstveni rizici. U međuvremenu su potrošači i investitori bolje informisani nego ikada – i žele da kompanije preuzmu odgovornost za pritisak na našu planetu i njeno stanovništvo.

Raste razumevanje – posebno u očima poslovnih čelnika i investitora koji su ispred svog vremena – kako nije dovoljno da se kompanije bave samo kratkoročnom dobiti, jer prirodne katastrofe, društveni nemiri ili ekonomske nejednakosti mogu naštetiti dugoročnom napretku. Kompanije koje razumeju taj izazov i preduzimaju mere biće za korak ispred ostalih.

Jasno je da ciljevi održivog razvoja, osim što određuju gde moramo biti 2030. godine da bismo stvorili održivi svet, ocrtavaju i nova tržišta i mogućnosti za kompanije širom sveta. Kako bismo u ovome uspeli, globalne ciljeve moramo pretvoriti u lokalno poslovanje.